Crna Gora ne sprovodi programsko, kao ni srednjeročno budžetiranje kad su u pitanju programi smanjenja štete, a nadležne institucije mogle bi obezbijediti sredstva za te programe ukoliko se iskoriste neiskorišćena sredstva različitih budžetskih linija.

To je saopšteno prilikom predstavljanja analize „Kako premostiti jaz u finansiranju i ostvariti održivost odgovora na HIV?“, koju su pripremile nevladine organizacije Juventas i CAZAS, a u okviru koje su analizirani budžeti Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada i socijalnog staranja i Ministarstva pravde. Analiza se odnosi na period do 2019. godine, a kako kažu autorke, može poslužiti kao osnov za odgovorno planiranje novog Zakona o budžetu. 

Predstavnica NVO Juventas, Maja Marković, ukazala je da Crna Gora ne sprovodi programsko, kao ni srednjeročno budžetiranje, zbog čega postoji, kako je pojasnila, neusaglašenost strateških ciljeva i finansijskog planiranja.

„Od ukupno 284 socijalna servisa, 80 odsto njih su pružale NVO prema istraživanju Instituta alternativa. Sredstva za finansiranje programa smanjenja štete obezbjeđuju se i kroz finansiranje nevladinih organizacija iz javnog budžeta“, rekla je Marković.

Ona je kazala da je 2017. godine došlo do decentralizacije i do nejasnog postupka određivanja sektorskih prioriteta, a da HIV ostaje dominantno pitanje resora zdravlja.

„Kad je u pitanju Hepatitis, analiza troškova i benefita iz 2016/17 godine je pokazala da troškovi prevencije na godišnjem nivou iznose 268 380 eura, a troškovi liječenja 1 042 393, što predstavlja razliku od  774 013 eura. Kada govorimo o HIV-u, troškovi liječenja na godišnjem nivou iznose 566 951 eura, a troškovi prevencije 268,380, što predstavlja razliku od 298 571 eura”, navela je Marković.

Prema njenim riječima, Analiza je pokazala da bi samo neutrošena sredstva sa stavke Rashodi za usluge, Ministarstva zdravlja za 2017. godinu, u iznosu od 119 285,78 bila dovoljna za pokrivanje troškova preventivnih usluga za 802 osobe koje injektiraju droge, što je skoro jednako godišnjem obuhvatu.

„Godišnje oko 2.300 osoba koristi programe smanjenja štete, od čega najmanje 1.000 usluge koje pružaju nevladine organizacije. Procjenjujemo da je neophodno dodatno izdvajanje od 127.85 EUR po klijentu, kako bi svaka osoba koja koristi droge injektiranjem dobila optimalni paket usluga. To je minimum 127 850 EUR na 1.000 klijenata“, rekla je Marković.

Ocijenila je da ukoliko se iskoriste samo viškovi koji nastaju po pojedinim stavkama, moguće je obezbijediti nedostajuća sredstva za program smanjenja štete.

Predstavnica NVO Juventas, Marija Mijović, kazala je da je jedna od glavih prepreka efikasnom planiranju sistema preventivne zaštite neadekvatno vođenje statistike o osobama koje koriste droge.

„Ne postoji zvaničan podatak o broju osoba koje koriste drogu injektiranjem. Jedini podatak o ovom broju može se naći u studiji o procjeni veličine populacije intravenskih koisnika droga u Crnoj Gori iz 2012. godine, gdje se broj osoba koje koriste droge injektiranjem procjenjuje na 1.282 na teritoriji Podgorice“, rekla je Mijović.

Prema njenim riječima, najveći nedostatak trenutnog sistema pružanja servisa smanjenja štete jeste njihova finansijska neodrživost.

„Većina opisanih programa nevladinih organizacija zavisna je od projektnog finansiranja i ne može obezbijediti adekvatno funkcionisanje za duži vremenski period. Neophodno je obezbijediti programsko, a ne samo projektno finansiranje smanjenja štete koje sprovode nevladine organizacije. Drugi, jednako bitan problem predstavlja nedovoljna geografska pokrivenost servisima smanjenja štete“, istakla je Mijović.

Pojasnila je da benefiti programa smanjenja štete za korisnike/ce podrazumijevaju smanjenje stigme prema osobama koje koriste/injektiraju droge, unaprjeđenje kvaliteta života kroz bolji pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama osobama koje koriste/injektiraju droge, smanjenje rizika od krvlju prenosivih infekcija, u prvom redu hepatitisa i HIV/AIDS-a.

„Među benefitima programa smanjena štete za korisnike/ce su i smanjenje smrtnosti od predoziranja, povećanje znanja o sigurnijoj upotrebi psihoaktivnih supstanci, kao i povećanje znanja o sigurnijim seksualnim praksama i seksualnom zdravlju, i povećanje upotrebe kondoma“, rekla je Mijović.

Predstavnica NVO CAZAS, Sanja Šišović, kazala je da su preventivne aktivnosti koje se realizuju trenutno u Crnoj Gori, kad su u pitanju HIV i Hepatis, programi smanjenja štete u okviru nevladinih organizacija i DPST centri za savjetovanje i testiranje na HIV.

„U Crnoj Gori 70 odsto prevencije pokrivaju nevladine organizacije kad su u pitanju HIV i virusni Hepatitisi. Ostalih 30 odsto prevencije odnosi se na postojeće centre za dobovoljno, besplatno, povjerljivo savjetovanje i testiranje na HIV. Osoba da bi se testirala na Hepatitis, mora da četiri puta uđe u zdravstvenu instituciju.“, navela je Šišović.

Šišović smatra da je za očekivati da odgovorno programsko budžetiranje bude zasnovano na potrebama.

„Programi smanjenja štete imaju veliki stepen preplitanja sa sistemom pružanja socijalnih servisa. Neke od organizacija su već licencirale svoje servise u tom kontekstu, a da nemamo još uvijek jasnu sliku na koji način će licencirani pružaoci ovih usluga da dobiju podršku za usluge koje pružaju“, ukazala je Šišović.

Predstavnik Mreže za politike droga u Jugostočnoj Evropi (DPNSEE), Milutin Milošević, kazao je da je Mreža za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi osnovana 2015. godine i da ima 26 organizacija članica u 11 zemalja regiona.

Pojasnio je da su osnovni ciljevi projekta „Budžetsko zagovaranje i nadzor u zemljama jugoistočne Evrope“ osnaživanje organizacija građanskog društva aktivnih na programima smanjenja štete, kroz tehničku podršku na planu budžetskog zagovaranja, i analiza i nadzor sprovođenja i zagovaranja za prerespodjelu budžeta kako bi se opredijelila dovoljna sredstva za programe smanjenja štete.

„Održivost programa smanjenja štete je jedan od naših prioroteta i trudimo se da što više zajednički radimo na obezbjeđenju održivosti i kontinuiteta rada naših servisa“, rekao je Milošević.

On je istakao da su neiskorošćena sredstva različitih budžetskih linija ministarstava zdravlja dovoljna za finansiranje programa smanjenja štete.

„Prihodi od akciza na duvan i alkohol mogu biti dodatni izvor finansiranja programa smanjenja štete. I dalje postoje normativna rješenja koja djeluju ograničavajuće na rad organizacija građanskog društva u oblasti zdravstvene zaštite. Državni organi teško i sporo reaguju na inicijative, čak i kada su potkrijepljene dokazima“, zaključio je Milošević.